Prehrambena Industrija - Srbija

Dve trećine vekni na crno

Sivo tržište u pekarstvu u Srbiji dostiže visok udeo, a prema grubim procenama svaka druga vekna, proizvedena je na crno!

Mlinari i pekari smatraju da nadležni državni organi ne preduzimaju ozbiljnije mere, jer osim sporadične kontrole izdavanja fiskalnih računa, što je u zadnjih nekoliko meseci radila Poreska uprava, ništa drugo nije učinjeno u suzbijanju nelegalnog tržišta.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zvanično registrovana proizvodnja hleba u Srbiji u 2014. godine iznosila je 165.000 tona, što predstavlja svega oko 30 odsto od ukupne godišnje proizvodnje i potrošnje hleba u Srbiji, koja iznosi 553.000 tona.

- Zvanična statistika registruje jedva oko 30 odsto i to mahom industrijske proizvodnje hleba u Srbiji, a od preostalih 70 odsto statistički neregistrovane proizvodnje, gde spada zanatsko pekarstvo, veliki deo čini siva zona - kaže za "Novosti" Zdravko Šajatović, v. d. direktora "Žitovojvodine".

Što se tiče evidencionih markica za brašno, one su samo delimično uvele red na tržištu. Poljoprivredna inspekcija je utvrdila da ih lepi ogroman broj proizvođača brašna, ali problem je što se i brašno sa markicama prodaje "u gotovini", mimo legalnih tokova i to je "hrana" za sivu ekonomiju u pekarstvu.

- Izostao je drugi važan korak u suzbijanju sive ekonomije, a to je efikasna kontrola Poreske uprave, da li se brašno plaća preko tekućeg računa ili u kešu bez obračunatog i plaćenog PDV-a - dodaje Šajatović. - Iz tog razloga je "Žitovojvodina" zvanično zatražila od Ministarstva trgovine da ukine Uredbu o markicama, jer zbog izostanka potpune kontrole, ona nije postigla svoj cilj, a industrijskim mlinovima su ostali samo povećani troškovi primene.

Kada je reč o borbi protiv sive ekonomije, kako ističu u novosadskoj "Žitovojvodini", ovo je prva Vlada Srbije, koja je izrazila jasnu političku volju da se bori protiv sive ekonomije, međutim, realizacija jasno izražene političke volje je u praksi zatajila.

Nelojalna konkurencija
Na tržištu hleba u Srbiji trenutno posluje oko 6.180 pekara i industrijskih i zanatskih i, u skladu sa tim, postoji ogromna konkurencija na tržištu hleba. To je u redu, ali nije u redu da znatan broj učesnika radi u sivoj zoni i legalnom pekarstvu se javlja kao nelojalna konkurencija, preteći da ih sasvim ugasi. Prosečna potrošnja hleba i peciva po glavi stanovnika u Srbiji iznosi oko 87,4 kilograma i za osam godina smanjena je 13,8 odsto, odnosno za 14,9 kilograma.